Аутономни нервни систем

Аутономни нервни систем или вегетативни нервни систем је део периферног нервног система који, као што и сам назив говор, има извесну самосталност, аутономност у контроли рада срца, крвног притиска, дисања, отворености зеница, рада система органа за варење и размножавање. један део овог система се активира када се уплашите, узбудите, када сте опрезни, што значи у свим критичним ситуацијама. Овај систем делује несвесно најчешће путем висцералних рефлекса. Сензорни (аферентни) сигнали улазе у поменуте центре са периферије, а из центара се шаљу рефлексни одговори (еферентни сигнали) назад у висцералне органе, чиме се регулише њихова активност. Захваљујући овом систему организам је стању да за врло кратко време одговори на разне утицаје из спољашње и унутршње средине нпр. да за пар секунди удвостричи срчану фреквенцију или крвни притисак. Еферентни (нисходни сигнали) се преносе до органа путем два система са супротним фунцијама: симпатичког и парасимпатичког. Аутономном нервном систему припада још и ентерички нервни систем, који се налази у цреву.