Багдад

Багдад је главни град Ирака. Други је највећи град у југозападној Азији, после Техерана, са процењеним бројем становника од 5.772.000 (2003). Налази се на реци Тигар и био је насељен од давних времена. Добио је на значају пошто га је 762. године Халиф ел Мансур (754—775) изабрао за престоницу Абасидске династије. За време Харуна ел Рашида доживљава највећу славу, која се огледа у „Хиљаду и једној ноћи“, и био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. Као центар ислама, по питању трговине и културе заостаје само за Константинопољем. Почео је да губи моћ када је 836. године престоница премештена у Самару. Године 1258. опљачкали су га Монголи под Хулагуом, 1401. године га је освојио Тамерлан, а 1524. године је потпао под власт персијске сафавидске династије. Под влашћу султана Сулејмана Величанственог град је 1534. године постао део Османског царства, а у кратком периоду (1623—1638) поново је под сафавидском влашћу све до Првог светског рата (1914—1918). Године 1921. постаје престоница Краљевине Ирак. Године 1958, државним ударом у Багдаду окончана је монархија. Током двадесетог века град се проширио територијално и демографски. Тешко је оштећен у бомбардовању током рата у Персијском заливу и од тада је под међународним трговинским санкцијама више од једне деценије.