Индијанска територија

Индијанска територија или индијанско подручје (или индијанска област) (The Indian territory) је била територија у Сједињеним америчким државама (САД) посебно одређена за америчко домородачко становништво (Native Americans). Границе су биле одређене посебним законом из 1834. године. Индијанска територија има своје коријене у Британској колонизацији Америке и краљевској објави из 1763. године, која ограничава насељавање бјелаца на подручје источно од Апалачких планина (Appalachian Mountains). Индијанска територија је смањена под британском управом и поново након америчке револуције, до када је укључивала земљу западно од ријеке Мисисипи. Након побједе над Британцима, Американци врше два упада у Охајо територију и оба пута бивају побијеђени. Али, 1794. године успјели су да побиједе домородачко америчко становништво (Battle of Fallen Timbers), које губи територију која се данас простире на већини подручја данашње државе Охајо, дијела данашње државе Индијане , те цјелокупни териториј на којем се данас налази Чикаго и Детроит. Индијанска територија је служила као дестинација за одстрањење америчких Индијанаца од стране америчких предсједника тога времена (почетком 19-ог вијека), да би била снажно појачана од стране предсједника Ендруа Џексона, увођењем закона о одстрањењу Индијанаца 1830. године. Овим законом такозваних „Пет цивилизованих племена“ одстрањено је са југа, акт који је касније постао познат под именом „Траг суза“ за Чероки Индијанце. Траг је завршио у Арканзасу и Оклахоми, гдје је већ живјело многобројно домородачко становништво, те бијели дошљаци и избјегли робови. Друга племена као што су Чејени, Апачи и др. су такође насилно одстрањени са својих традиционалних подручја и пребачени на индијанску територију.