Породица
индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Претпостављени прајезик из којег су се развили сви индоевропски језици назива се
праиндоевропски језик. Од њега није остало никаквог писаног трага, али се методама компаративне лингвистике може реконструисати дио речника и граматике тог језика. На основу реконструисаног речника може се претпоставити да се тим језиком говорило на прелазу из
млађег каменога у
бронзано доба.