Октавијан Август (;
Рим,
23. септембар 63. п. н. е. —
Нола,
19. август 14.) оснивач је
Римског царства и био је први
римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е. Рођен у старој, богатој коњичкој породици
Плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака по мајци
Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са
Марком Антонијом и
Марком Лепидом формирао је
Други тријумвират да победи убице Цезара. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили
Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у
бици код Акцијума 31. п. н. е. Иако је био први
цар, у његово време су углавном сачуване све институције
Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у
Делима божанског Августа), а не на аутократски или
диктаторски лични режим.
„Август“ је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт,
27. године п. н. е. -{Augustus}- на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак,
принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.