Идентитет је трајно осећање целовитости и постојаности
личности упркос променама у њој и око ње. Осећање
идентитета почиње да се формира у детињству, а посебно током адолесценције када постоје и највеће кризе
идентитета. Када
особа поставља себи кључно питање „ко сам ја”, „чему тежим”, „одакле сам” и сл. Посебан значај у
процесу формирања
идентитета имају
особе из најближе околине, али и
систем социјалних
вредности
заједнице у којој
појединац живи. Према
Ериксону, осећање личног
идентитета засновано је на запажању самоистоветности и непрекидности постојања у времену и простору, као и опажања чињенице да други људи запажају и признају ову чињеницу. Појединац који је стекао осећање личног
идентитета има доживљај континуитета између онога што је био некада, што је данас, као и онога што замишља да ће тек бити.