Обоа, скраћено
-{Ob.}-,
дрвени дувачки инструмент са двоструким језичком од трске. На први поглед је најсличнији
кларинету, али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут језичак, док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на
кларинету. Звук који произилази из двоструког језичка помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и
труба дрвених музичких инструмената. Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици. Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери
Аида Ђузепеа Вердија), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).