олово

У природи се олово најчешће јавља у виду сулфида, -{PbS}-, као руда галенит. Пржењем се руда преводи у оксид чијом редукцијом настаје сирово олово. Сирово олово садржи: бакар, антимон, арсен, бизмут, цинк, сумпор, калај, сребро и злато. Пречишћавањем сировог олова (најчешће електролитичким путем) добија се чисто олово плавичастобеле боје, само на свежем пресеку је металног сјаја, но брзо потамни од створеног слоја оксида и базног олово(-{II}-) карбоната -{Pb(OH)₂*2PbCO₃}-, који га штите од даље оксидације. То је мек метал, велике густине и ниске температуре топљења.