психоанализа

Психоанализа је један од најутицајнијих психолошких праваца настао крајем 19. века у Аустрији као реакција на стерилност и ограниченост класичне интроспективне психологије. Њен оснивач је Сигмунд Фројд. Термин психоанализа односи се на психотерапијску технику, из групе реконструктивних психотерапијских поступака. Фундаменталне теорије у склопу психоанализе су: учење о отпору и потискивању, о несвесном, о значају сексуалног и агресивног нагона и о важности раног развоја личности. Учење о потискивању и о несвесном је толико важно за психоанализу да се често назива „науком о несвесном”. Термин психоанализа, поред фундаменталне, означава и примењену психоанализу (нпр. психоанализа уметности, религије, књижевности итд.).