Социјална сигурност, у најширем смислу, значи
стварање једнаких могућности
појединцима да себи и својој породици могу обезбедити услове
живота који ће им пружити шансу да задовоље своје основне и изведене потребе. У институционалном смислу, социјална сигурност је темељ
организације социјалне државе са свим установама које такве могућности обезбеђују. Социјална сигурност подразумева и стабилност
друштвеног положаја, материјалних и
културних услова
живота, могућности продукције и репродукције
живота,
стварање услова за обављање радних и друштвених улога. То укључује и спречавање ризика који воде погоршању или смањењу услова за живот и рад
појединаца,
породице,
друштвених група и
организација. Веома широко схваћен појам, нарочито у друштвима која се залажу за комплексну примену људских
права. Подразумева обавезу друштва да сваком појединцу обезбеди и гарантује физички интегритет и одговарајуће
образовање,
стварање услова за запослење и становање, као и правну сигурност у случајевима губитка неке
способности, а посебно
способности за самостално привређивање.