Филозофија духа (или
филозофија ума) је грана
филозофије, коју чине: филозофија психологије, филозофска психологија и такође, дио
метафизике, који се бави природом менталних
феномена и начин на који се исти уклапају у каузалну структуру
стварности. Филозофија психологије, као грана
филозофије науке, испитује оно што каже
психологија о природи психолошких феномена, испитује одређене дијелове теоретске психологије, испитује кориштене моделе, понуђена објашњења и законе на којима се исти базирају, и на крају, испитује на који начин се психологија уклапа са
природним и
друштвеним наукама. Филозофска психологија, истражује популарну психологију, групу концепција о ономе “разумном”, односно протонаучне концепције о менталним феноменима. Ова истраживања покушавају
артикулисати и
дефинисати концепције, које се налазе у популарној психологији, као што су:
концептуализација,
меморија,
перцепција, чулни надражаји (осјећаји),
свијест, вјеровања, жеља, интенције (намјере), размишљање,
акција и остале менталне феномене.