bankruptcy

Stecaj je zakonom utvrden postupak koji se provodi nad imovinom duznika radi namirenja povjerilaca. Pored namirenja povjerilaca stecajem se onemogucava dalje lose poslovanje privrednog subjekta. Stecajem se postize kako ravnomjerno namirenje povjerilaca tako i zastita duznika od povjerilaca koji na svaki nacin zele da se namire iz duznikove imovine. U teoriji i praksi, stecaj se sprovodi postovanjem odredenih nacela od kojih su najvaznija:

• nacelo jednakosti koje podrazumjeva da su svi povjerioci jednaki prilikom namirenja iz stecajne mase (imamo izuzetak izlucnih i razlucnih povjerilaca);
• nacelo univerzalnosti - u stecajnu masu ulazi sva imovina duznika;
• nacelo unovcenja imovine - vrsi je stecajni upravnik na javnoj prodaji;
• nacelo ogranicenja podrazumjeva ogranicenje duznikovih aktivnosti u pogledu raspolaganja imovinom;
• nacelo atrakcije koje se odnosi na nadleznost suda koji ovim principom se proglasava nadleznim u pojedinim slucajevima kada obicno nema nadleznost a slucaj je usko u vezi sa stecajem za kog je sud nadlezan.

Bankrotas – negalejimas išsimoketi skolu, sužlugimas. Daugelyje pasaulio šaliu bankrutuoti gali ne tik juridiniai, bet ir fiziniai asmenys. Imones ar fizinio asmens bankroto atveju, tai yra padetis, kai skolos viršija turima turta, o skolu gražinti jau nera galimybiu (papildomai pasiskolinant, užstatant turta ar dar kaip nors kitaip). O prieš valstybe nera nei galimo teisinio proceso, nei precedento, todel neimanoma jokiai valstybei paskelbti teiseto bankroto, ar jo bylos iškelimo.