deflation

Deflacija je opci pad cijena, cesto uzrokovan smanjenjem kolicine novca u opticaju i nabavke kredita. Takoder moze biti uzrokovana smanjenjem potrosnje vlade, licne i investicione. Suprotna inflaciji, deflacija ima za posljedicu povecanje nezaposlenosti posto je smanjena potraznja na trzistu, sto dovodi do ekonomske depresije. Centralne banke pokusavaju da zaustave snaznu deflaciju, isto tako i snaznu inflaciju, pokusavajuci da sprijeci na minimum nekontrolirani pad cijena. Takoder, deflacija uzrokuje povecanje vrijednosti novcane jedinice. To znaci da se s manjom kolicinom novca moze kupiti ista ili veca kolicina robe. Kratkorocni pad cijena ne moze se okarakterisati kao deflacija. Umjesto toga, treba da bude kontinuirani pad cijena u roku od jedne ili vise godina da bi se moglo zakljuciti da ekonomija pati od deflacije. Na primjer, u Japanu, koji je iskusio najduzu deflaciju poslije Drugog svjetskog rata, trebalo je nekoliko godina da izadu iz perioda deflacije.

Ekonomikoje defliacija yra bendrojo kainu lygio mažejimas, arba pinigu vertes didejimas prekiu ir paslaugu atžvilgiu. Defliacijai priešinga savoka yra infliacija. Skirtingai nuo infliacijos, kurio metu nukencia turintys grynuju pinigu, defliacijos metu nukencia turintys ivairu kitoki turta, nes pinigu verte padideja, ir ju savininkai atsiduria palankesneje padetyje. Kaip ir infliacija, defliacija ne visada laikoma naudingu ekonomikos reiškiniu.