schizophrenic

Rijec Shizofrenija potice od grckih rijeci shisis (cijepanje, rascijep) i phrenos (dusa). Ime je prvi put upotrijebio Eugen Bleuler 1911. godine oznacavajuci time posebnu grupu sindroma psihickih poremecaja. Poznati su njegovi opisi shizofrenije pod nazivom "Blojlerova 4 A", koja bi obuhvatala primarni opis bolesti sa poremecajima u sferi Afekta, Asocijacija, zatim Ambivalencija i Autizam shizofrenih bolesnika. Naziv ove teske dusevne bolesti oznacava sustinu i ukazuje na rascijep i nesklad (disocijacija) izmedu psihickih funkcija, prije svega procesa misljenja i afekta, nazvana ideoafektivna disocijacija. Ovakva vrsta disocijacije je prisutna jedino kod shizofrenije i ne srece se kod nijednog dusevnog oboljenja. Karakterise je dakle, nesklad izmedu misljenja, odnosno sadrzaja misljenja, afekta i volje. Normalno, sve ono sto se dozivljava i sto je trenutno u toku procesa misljenja odrazava se i afektom: ako se osjeca ljutnja, to je iskazano ponasanjem i mimikom, ili ako se dozivljava radost to se vidi i na licu. Medutim, toga nema kod shizofrenije.

Šizofrenija, šizofrenija (iš 'skylu' + φρήν 'dvasia, protas') – tai lėtinė psichikos liga, kuri pažeidžia jausmų, mąstymo, suvokimo bei valios sferas. Šiuo sutrikimu pasaulyje serga apie 1 % žmonių. Žodžiu „šizofrenija“ vadinama ne viena psichikos liga, o visa psichinių ligų ir sutrikimų grupė.